Jovana Milivojević

Jovana Milivojević je rođena 1985. godine. Završila je Medicinsku školu u Zaječaru i živi u Knjaževcu sa suprugom i troje svoje dece.

Iako je isprva bila skeptična u vezi sa nagradama koje kompanije „tek tako“ dele preko fejbuka, iz čiste znatiželje Jovana počinje da se takmiči za najlepšu porodičnu fotografiju na stranici Hallo Beba, što je ujedno i prva nagrada koju je ovim putem osvojila.

Od tog decembra 2013. godine nekako imam sreće.

56 30 68 16 31 91 81 61 26 58 82

Kako i sama kaže, igra iz hobija, a i zbog lepog osećaja koji čovek ima kad nešto dobije. Nagradne teme su svaki put drugačije, što uveliko zavisi od sponzora koji dodeljuje nagradu. Ponekad aktivira i svoje male „musketare“ koji obožavaju da crtaju i tada obično osvoje nagradu.

Deljenjem fejbuk stranice određene firme, Jovana ih reklamira, a oni je nagrađuju poklonom.
71

83
78 92 69

Nakon što paket pristigne na Jovaninu adresu, ona aranžira osvojene proizvode i fotografiše ih mobilnim telefonom SONY EXPIRIA Z4.

Slikam svuda po kući. Ljubičasta mi je dnevna soba u kojoj imam najviše svetla i tu su mi najlepše fotke. Slikam i u hodniku, u kuhinji, dnevnoj,dečjoj… Gde mi se u momentu učini ok…

65 51 66 77
Zatim Jovana postavlja fotografije na zidove firmi koje su poslale nagradu, kao i na svoj fejsbuk profil i to u poseban album namenjen „njenim nagradicama.“

57 96 103

Darija Ristić/Ana Leković

Darija Ristić i Ana Leković rođene su 2002. godine u Beogradu. Idu u peti razred osnovne škole Ivo Andrić.

Za 11. rođendan, Ana je od svoje drugarice dobila dva albuma sa slikama, uz koje je priložen komentar, ali i crtež, obično ilustracija komentara. Fotografije su nastale Darijinim mobilnim telefonom, a najveći broj njih su zapravo selfi fotografije koje je snimila Ana. Obrađene su uz pomoć aplikacije Retrica, a dodavani su različiti efekti.

Komentar je na posebnom papiriću iza fotografije, pa ga treba uvek posmatrati u odnosu na prethodnu fotografiju iz albuma. Odnosi se na kadar fotografije, logo aplikacije, Anin osmeh, trenutak kada je fotografija snimljena ili na Darijine fotografske sposobnosti.

ZELENI ALBUM

IMGP0148IMGP0149 IMGP0150 IMGP0151 IMGP0152 IMGP0153 IMGP0154 IMGP0155 IMGP0156 IMGP0158 IMGP0159 IMGP0160 IMGP0161

 

LJUBIČASTI ALBUM

Dok se u Zelenom albumu nalazi najveći broj Aninih selfi fotografija, u Ljubičastom albumu su uglavnom zajedničke fotografije. Ceduljica sa komentarom je malo drugačija, pa se ovde komentari tiču vremenskih uslova u kojima je fotografija snimljena, Aninog izraza lica, grešaka tokom pisanja, kao i toga koja je slika najbolja u albumu.

IMGP0129 IMGP0134 IMGP0135 IMGP0136 IMGP0137 IMGP0138 IMGP0139 IMGP0140 IMGP0141 IMGP0142 IMGP0143 IMGP0144 IMGP0145

 

Dokumentacija: Aleksandra Leković

 

Mirjana Radovanović

Mirjana Radovanović je rođena 1968. godine. Živi i radi kao učiteljica nižih razreda u osnovnoj školi „Dimitrije Todorović Kaplar“ u Knjaževcu.

Mirjanin fotoaparat je uvek u torbi. Kaže da „nije neki stručnjak“, ali da voli da zabeleži dešavanja koja organizuje sa svojim razredom. Odeljenje I/4 broji 25 prvaka, a na proslavi Noći veštica učestvovalo je njih 21 u svojim kostimima koje su radili sa roditeljima. Budući da imaju samo jedan čas likovnog nedeljno, dosta rade i kod kuće, a roditelji, naravno, rado pomažu u svim aktivnostima. Roditelji su čak učestvovali u pravljenju tradicionalnih aranžmana sa tikvama, a Mirjana i đaci su ih nakon toga iscrtavali. Haljine za veštice su ostale od prethodne generacije, i ponovo su iskorišćene kao dekoracija.

Deca su veoma kreativna, trudim se da ih što više angažujem u svim oblastima, zainteresovani su, rado učestvuju u svemu, svako se negde u nečemu „pronađe” i zaista je uživanje sa njima raditi. 

544167_440666559366903_2076041257_n net1472004_440667376033488_1123941673_n net1463585_440667046033521_92686241_n net1461751_440667332700159_1099998937_n net1455166_440667646033461_196634163_n net1454921_440667469366812_521580674_n net1453508_440667096033516_995446765_n net1453475_440667412700151_158758605_n net1451590_440667696033456_1240096596_n net1450085_440667232700169_732345488_n net1441237_440667636033462_448214542_n net1422375_440667119366847_432831033_n net1395438_440667362700156_1954603692_n net1395339_440667289366830_1301446239_n net1393442_440667726033453_764617644_n net1392011_440667202700172_548000027_n net1390625_440667302700162_1572897216_n net1014059_440667222700170_305242865_n net1012758_440667166033509_1048309676_n net998567_440666892700203_1531827651_n net603149_440667746033451_2093200536_n net

Davor Pavlović

Davor Pavlović je rođen 1985. godine u Knjaževcu. Iz velike ljubavi prema Indijana Džonsu upisuje arheologiju u Beogradu. Živi i radi u SAD-u.

Na piši-briši (RW) kompakt disku u podrumu pronalazimo seriju fotografija snimljenih pozajmljenim HP365 foto-aparatom 2004. godine u selu Ravna, na slavi jednog od mnogobrojnih aktera i fotografa ove serije. O samoj seriji Davor kaže sledeće:

Prijatelj, šta je to prijatelj, šta zapravo jeste prijateljstvo?

Da li je to nešto istinski vredno ili samo reč koja je postala jeftini kliše? Ili, pak, čovek jednostavno traži da sa nekim podeli dosadu?

Danas imamo: dobre prijatelje, prave prijatelje, najbolje prijatelje, poslovne prijatelje, fejsbuk i ostale imaginarne prijatelje. Imamo i loše prijatelje, a najzad i neprijatelje… Lažne prijatelje koji me užasavaju, jer su opasniji i od neprijatelja. Evo i jedne apsurdne vrste – kada roditelji venčanog para postanu „prijatelji“. Posebno zanimljiva vrsta prijatelja proizilazi iz odnosa momka i devojke (to je kada iz čistog zadovoljstva i animalne potrebe momak želi da spava sa devojkom, ili kada je zaljubljen, a ona mu svejedno kaže „Možemo da budemo samo prijatelji“).

Zar su svi ovi ljudi spremni da sa vama podele tajne, probleme i neke lepe stvari, nasmeju vas čak i kada je najteže, prijatno ćute sa vama? Ili imenica „prijatelj“ ispred njihovog imena prosto stoji kao znak lakšeg raspoznavanja? Mnogi će reći: „Prijatelj je svaki čovek koji je tu kada ti zatreba, zato je i prijatelj“, što bi značilo da ljudi stvaraju prijateljstva isključivo iz straha od neprijateljstva, a da su osnovni motivi prijateljstva strah, dosada i korist.

HPIM1114 HPIM1115 HPIM1120 HPIM1130 HPIM1135 HPIM1137 HPIM1138 HPIM1139 HPIM1140 HPIM1141

Zato je drugarstvo potpuno i konačno, jer „nedrugari“ i „nedrugarstvo“ ne postoje. Drugarstvo podrazumeva osnovu svake pravde, a to je najveći zakon društva. Ono traži usluge, ali samo moralnog tipa, često ide iznad granica razuma, ali baš zbog svega toga i postaje besmrtno zasnivajući se na ljubavi bez ikakvog kompromisa. Koliko je drugarstvo neprocenjivo vidi se po tome što je jako retko. Jer nema uzvišenijeg osećaja nego razgovarati sa nekim kao sa samim sobom.

HPIM1145 HPIM1146 HPIM1147 HPIM1149 HPIM1150 HPIM1151 HPIM1153 HPIM1154 HPIM1155 HPIM1156 HPIM1157 HPIM1159

Oduvek su postojali najbolji drugovi i uvek su se množili tako što su delili. Naučili su da je sendvič podeljen na šest delova bolji, veći i ukusniji nego celih šest sendviča u komadu. Sa premalo para u džepovima imali su više od svih bogatstava ovog sveta, jer su uvek imali jedni druge. Prema tome, drugar nije bilo koji čovek koji je uvek tu za mene, već svaki čovek za koga sam i ja tu – u dobru i u zlu, u tuzi i radosti – jer nas je sreća spojila, a nesreća zbližila i postala zajednička. Čak je i podeljena nesreća za polovinu manja.

HPIM1163 HPIM1164 HPIM1167 HPIM1170 HPIM1171 HPIM1172 HPIM1173 HPIM1176 HPIM1180 HPIM1186 HPIM1187 HPIM1188 HPIM1189 HPIM1190 HPIM1191 HPIM1192

Kako je život zaista oduvek bio loša igrica sa fenomenalnom grafikom, mnogi od njih su morali da je napuste, pa su oni koji su ostali postali najdraži drugovi. I to ne iz bilo kakvog bitnog razloga, već da bi bili pijani i veseli. Oni žive i bore za nove susrete ispinjene razgovetnim pričama o smešnim, teškim, sjajnim i ludim dogodovštinama. Pričama iz davnih, nevinih vremena iz mladosti, koje ohrabruju za nova putovanja i avanture, za moguće i nemoguće stvari. Samo sa pogonom na smeh oni putuju odavde pa sve do kraja svemira, do večnosti i još dalje od toga – u prošlost i budućnost – na mesta gde mašta postaje stvarnost, do mesta koja nauka proglašava misterijom. Verujte mi, bez zabluda i straha, drugarstvo nije nikakva doktrina i nauka ili čak jedan kult, već obična istina, sirova iskrenost. A sve što traži od vas je da volite svoje drugove kao sto oni vole sebe, a zauzvrat ćete dobiti ni manje ni višec nego isto. To se zove sreća, zar ne?

HPIM1196 HPIM1197 HPIM1198 HPIM1199 HPIM1201 HPIM1202 HPIM1204 HPIM1214 HPIM1216

 

Uroš Jovanović

Uroš Jovanović je rođen 1986. godine u Beogradu. Student je doktorskih studija sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Voli da se šali i uvek je raspoložen. Automobili su mu strast iz detinjstva, što se može reći i za intervencije flomasterom i hemijskom olovkom na porodičnim fotografijama. Uroš švrlja i sa prednje i sa zadnje strane fotografija gde praktikuje i svoju sposobnost pisanja. Na meti su, naravno, fotografije iz porodičnog albuma.

1

Na fotografiji je Uroš sa VIII meseci koga drži njegov otac, dok je njihova mala rođaka u prvom planu fotografije. Uroš je crvenim flomasterom obojio lica oca i rođake, ali ne i svoje. Čak je pokrio i očeve ruke koje ga drže.

2

Sa prednje strane fotografije nalazi se portret Uroševog dede sa majčine strane preko koga je crtao crvenim flomasterom. Iza fotografije napisano je štampanim slovima ПИЧ(К).

3

Na fotografiji vidimo deo grada Knjaževca sa pogledom na hotel Timok. Preko nje stoji ispisano: С/ĆЕ КУЋА ОВО * НА БАБИЧ(КI), što postaje jasnije, ako poznajemo činjenicu da je nastala sa terase stana u kome je živela Uroševa porodica, a da je u kući na fotografiji stanovala starica koju je Uroš poznavao. Na zadnjoj strani fotografije pak stoji napisano МАРШ У/Х ПИИ/ЧКУ/Х МАТ/РЕЂ.

4

Na poleđini ove fotografije Uroš je napravio crtež plavom hemijskom olovkom, dok je na prednjoj strani Uroševa majka u belom mantilu, inače veterinarski inspektor.

5

Sa prednje strane je Uroš sa majkom, a sa zadnje tekst И ПАВS/ŠTN.

Prilikom renoviranja dvorišta, Uroš je u staroj kući pronašao hrpu starih porodičnih fotografija, a neke od njih datiraju s kraja XIX veka, budući da je na njima njegov daleki rođak, lokalni ćurčija. Neke od njih morao je da baci jer su bile znatno oštećene od vlage i slevanja vode sa plafona kuće koja je prokišnjavala. Ipak, najveći deo je sačuvao bez obzira na to što je, kao mali, na njima vršio intervencije crnom hemijskom olovkom.

6 7

Kristina Damnjanović

Kristina Damnjanović je student, rođena je 1988. godine u Beogradu.

Srca počinje da fotografiše krajem srednje škole, a na to je navode fotografije srcolikih oblaka koje pronalazi na internetu. Svoju opsesiju prema oblacima ubrzo zamenjuje interesovanjem za predmete u obliku srca, i prepoznajući karakterističan i svima poznat oblik, Kristina svoja zapažanja od 2007. godine beleži mobilnim telefonom i fotoaparatom.

Jednostavno sam htela da zabeležim momente kad bih ugledala nešto što ima oblik srca, na prvom mestu naravno zbog ljubavi i to… Ceo život crtkam srca, u neku ruku sam zaljubljena u ljubav, u taj osećaj.

Fotografije koje predstavljamo na ovom blogu datiraju iz perioda 2007-2010. godine, a Kristina govori o svakoj od njih ponaosob. Nastale su fotoaparatima Pentax Optio 50L i Pentacon DCZ 7.4 ili nekim od mobilnih telefona Nokia N70-1, N73 i N93i. Predmeti na fotografijama nisu nameštani, već su zabeleženi onako kako ih je Kristina zatekla.

PENTAX Image

Ovo zeleno je na mom šorcu svetlo kako je padalo kroz grane

PENTAX Image

Plafon kod jedne drugarice

PENTAX Image PENTAX Image

Obe fotografije su slikane na salašu

Kristina 5 Kristina 6 Kristina 7 Kristina 8

Trake na trenerci koje su se ovako namestile kada sam sela u turski sed

PENTAX Image

Od mog aparata onaj đavo (kako god da se zove) stalno mi se tako nameštao sam od sebe kad spustim aparat

PENTAX Image

Još jednom, salaš

Kristina 11 Kristina 12

Tempera koja se izlila i spekla

PENTACON DIGITAL CAMERA

Poslednja dva keksića kako su se namestila

PENTAX Image

Lelica Živanović

Lelica Živanović je rođena 1949. godine u Lukovu. Tokom života bavila se različitim stvarima, ali joj je najdraži rad u svojoj firmi koja se bavila proizvodnjom i prodajom igračaka. Od kada je postala penzioner, počinje da sakuplja igračke. Živi u Štrpcu, selu nadomak Knjaževca.

Od nedavno, njenu dnevnu sobu krase predmeti koje je sama izradila.

DSC_2344 net DSC_2367 net

Evo šta nam je u razgovoru rekla o svojim radovima.

Ja volim figurice, igračke, sitnice, to je meni lepo.

DSC_2358 net

Figure su mi simboli. Svaka figura ima neko posebno značenje.
Ove dve mede su Žarko i Jelena (Unuk i snaja).

DSC_2353 net

Ova mala lutka je Željka (Unuka).

DSC_2352 net

Sve ovo je neka vrsta oltara gde se prinosi žrtva, zarad braka, sreće, plodnosti. Drvo sam naručila od čoveka iz Dubrave, a figurice sam naknadno kupila na pijaci u Knjaževcu.

DSC_2371 net

Ovom zelenom sam malo osvežila ovo moje drvo.

DSC_2346 net

DSC_2373 net